Poezika

Festival Poezika u Kotoru 2018.

Zahvaljujući saradnji Kulturnog centra Novog Sada I Kulturnrnog centra „Nikola Đurković“ iz Kotora deveto izdanje festivala Poezika odigraće se u Kotoru 22. i 23. juna i na njemu će publici Kotora biti predstavljeni trenutno najaktuelniji i najintrigantniji kantautori , kantautorke i pesnici iz regiona Sara Renar, Kralj Čačka , Dimitrije Dimitrijević ,i Marko Tomaš . Festival će otvoriti kantautorka Fea iz Novog Sada koja je dobila specijanu nagradu na regionalnom konkursu festivala Poezika 2018 i nastup u Kotoru. Publika Kotora moći će da pogleda film “Zašto je Dragan napravio orkestar” mladog reditelja Nikole Spasića koji je svoju svetsku premijeru imao na 11. međunarodnom festivalu “Miradas dok” održanom na Tenerifama i zapažen je na brojnim drugim festivalima u regionu i šire.

Festival Poezika tokom šest godina i devet izdanja festivala promoviše autentične autore iz regiona kojima su podjednako važni i muzika i stihovi .Festival promoviše interkulturalni dijalog i ukazuje koliko saradnja putem umetnosti otvara vrata boljoj saradnji u svim sferama . Festival je tokom godina ostvario uspešnu saradnju sa festivalima i institucijama u Crnoj Gori , Hrvatskoj , Italiji i Nemačkoj.


Na devetom izdanju regionalnog festivala Poezika u Kotoru 22. i 23. juna piblici će se predstaviti Sara Renar regionalna zvezda, do sada je objavila tri studijska albuma “Djeca”, “Jesen” i “Tišina”, kao i konceptualno uživo odsvirano studijsko ostvarenje “Gdje povlačiš crtu”. Osvojila je prestižnu nagradu Porin, 2015. za EP “Jesen”.
Njen treći studijski album pod imenom “Tišina” je proglašen izdanjem godine u brojnim medijima i nominovan je za nagradu Impala.

Sara je postala ljubimica publike, ali je i jako cenjena u krugu kolega koji je često pozivaju kao posebnu gošću na svojim koncertima, poput Darka Rundeka i Zorana Predina.
Nenad Marić ili Kralj Čačka je slikar, pesnik i kantautor rođen u Čačku i koji već nekoliko decenija živi i radi u Beogradu. Na FLU diplomirao je 2004. godine, a kao slikar najčešće se izražava kroz akvarel. Kao pesnik objavio je zbirku pesama "Na margini" (Lom), a kao muzičar prvi album ("Zemlja snova") je sa svojim bendom javnosti predstavio krajem 2016. godine (Pop Depresija), samo par nedelja posle pesničkog izdavačkog debija. Dobitnik je nagrade "Strune od sveta" za 2017, koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.

Kralj Čačka već godinama pomera granice muzičkog izraza na ovim prostorima, važi za jednu od najvećih andergraund atrakcija u Beogradu, a o njemu se govori s dubokim poštovanjem i na regionalnoj muzičkoj sceni.
Marko Tomaš je rođen u Ljubljani, živeo je u Sarajevu, Splitu, Somboru, Zagrebu, a trenutno živi u Mostaru. Jedan od najpoznatijih, najčitanijih i najvoljenijih mlađih pesnika na prostoru bivše Jugoslavije, Marko Tomaš kao kvintesencijalni Jugosloven kome je nemoguće s pouzdanošću utvrditi poreklo kao ni etničku pripadnost, živi u gradu Mostaru i piše prevashodno poeziju ali ujedno se bavi publicistikom a povremeno stvara i prozu. Objavio je samostalne, kao i zajedničke zbirke pesama i kratka prozna dela. Njegov doprinos novinarstvu je izuzetno značajan. Jedan je od pokretača i urednika časopisa „Kolaps”. Svoje novinske tekstove je objavljivao u „BH Danima”, „Glasu Istre” i listu „Feral Tribune. Nazivi zbirki pesama nam ukazuju na inovativnost i lucidnost, a izbor novina za koje piše na smelost i slobodoumnost.
Pesme su mu prevođene na italijanski, poljski, nemački i engleski jezik.
Autor je više knjiga poezije poput „Mama, ja sam uspješan” (2004), „Marko Tomaš i druge pjesme” (2007), „Zbogom fašisti” (2009), „Ponoćni razgovori”, s Mehmedom Begićem (2012), „Bulevar narodne revolucije” (2013), „Crni molitvenik” (2015), „Odrastanje melanholije” (2014), „Regata papirnih brodova”(2016).
Marko Tomaš je takođe napisao – u Japanu izuzetno popularnu – biografiju poznatog fudbalskog trenera Ivice Osima.
Poslednja zbirka "Trideset deveti maj" objavljena mu je u izdavačkoj kući LOM u Beogradu krajem maja 2018. i premijeni će biti predstavljena u Crnoj Gori na Festivalu Poezika u Kotoru.

Dimitrije Dimitrijević je alijas Dimitrija Simovića, jednog od članova grupe Igralom , pod kojim je ozvaničen njegov kantauorski projekat. Njegov prvi EP “Južno” zabeležen je septembra 2017. u Zagrebu u “Studiju Moskau “.

“Ponestaće” je drugi Dimitrijevićev EP, snimljen na istom mestu kao i prvi, par meseci kasnije .

Novinarka Dragana Erjavšek, koja sa velikom pažnjom prati muzičku scenu regiona u recenciji njegova dva EP albuma za Stereo.Art Magazin napisala je “Dimitrije Dimitrijević” je pesnik kakvog oduvek želimo u muzici, spretan s rečima, onaj koji prepoznaje velike momente u sitnim gestovima i senkama koje se slivaju i nestaju, i od toga pravi slike koje se indiskretno uguraju u sećanja kao da su naša.

Njegov talenat zapažen je već nakon prvog EP izdanja i dobija brojne pozive i nastupa širom regiona . Muzičko kreativnu saradnju osvario je sa Sarom Renar i ove godine izazvali su veliku pažnju svojom zajedničkom regionalnom karijerom .

Publici će se predstaviti i Fea kantautorka iz Novog Sada članica poznate regionalnog kolektiva umetnika Novi Odmetnici . Premijerno će u Kotoru biti predstavljen film “Zašto je Dragan napravio orkestar” mladog reditelja Nikole Spasića nagrađen na Cinema City festivalu u Novom Sadu.

Program se odigrava na trgu Pjaca od Kina 22. i 23 . juna . Svi sadržaji festivala su besplatni zahvaljujući Kulturnom centru Nikola Đurković koji realizuje program.

DOGODILA SE OSMA POEZIKA

U petak i subotu, 8. i 9. juna 2018. godine, u Kulturnom centru Novog Sada, dogodilo se osmo izdanje festivala Poezika, u šest godina koliko ovaj festival traje.

Prvo festivalsko veče otvorila je kantautorka iz Splita, pod scenskim imenom Billie Joan, pobednica konkursa za posebne aktere festivala. Glasovima stručnog žirija Billie je odabrana kao predstavnica svih onih kantautora i kantautorki iz regiona koji su se odazvali pozivu na konkurs, a bilo ih je četrdeset pet ove godine. Karakteristično otvorena i neposredna u svojim pesmama, spremna da zapeva o ličnim udesima o kakvima bi mnogi mogli samo da ćute, mlada Splićanka vezala je publiku za sebe, kako svojom pojavom i glasom, tako i komunikativnošću i neposrednošću. Izvela je odabrane pesme s njenog albuma prvenca Barren Land, kao i one koje će se naći na predstojećem albumu. Spremna na angažovanost, raspoložena da ukaže pesmom na slabosti društva i vremena u kojem živimo, Billie Joan pokazala je još jednom koliko je konkurs za posebne aktere festivala važan i koliko dobra donosi i izvođačima i publici koja ih upoznaje prvi put.

Sledeći su nastupili On Tour, beogradski alter-folk kantri trio u kojem su se tri ljudska i muzička elementa pronašla u bespekornom saglasju. Vladimir Marinović, Ivana Smolović i Marko Ćebić pružili su upravo jedan od onih esencijalnih nastupa u šestogodišnjem pamćenju Poezike – mnogo ljubavi, lepote i talenta na sceni, čitava američka folk tradicija u kontekstu izvedenih autorskih pesama, s jedne strane iskustvo, a s druge odmerena nonšalancija. Uza sve to, glas Ivane Smolović za koji je neko nimalo slučajno napisao da je to „glas vašeg najboljeg prijateljaˮ. O njihovom koncertu pričaće se u narednim godinama kao o jednom od onih najlepših i najposebnijih trenutaka ovog festivala.



Sasvim drugačiji po žanru, stilu i autorskoj nameri, a bliski samo po odrednici turizma u nazivu benda, beogradski Turisti zatvorili su prvo veče Poezike, koje je prvi put bilo u celosti održano u Velikoj sali Kulturnog centra. Njihov nastup bio je energičan, uzbudljiv i nepredvidljiv, s mnogo kreativne tenzije i međuigre između glavnog muškog glasa i pratećih ženskih, uz efektne, sažete i oštre gitarske pasaže koje je frontmen Boško Mijušković nudio između strofa i refrena. Njihov koncert bio je izrazito kontrastan u odnosu na prethodna dva nastupa po svemu osim po kvalitetu – potpuno su opravdali mesto završne tačke u prvoj festivalskoj noći.




Drugo veče bilo je organizovano onako kako je publika već navikla da biva – u nekoliko atraktivnih prostora unutar novosadskog kulturnog centra. Program je počeo interaktivnom novinarskom radionicom u Malom likovnom salonu, koju je održala Ivana Jovanović u ime portal Remix Press, koji je jedan od dugogodišnjih medijskih promotera Poezike.
Na istom mestu usledilo je književno predvečerje na kojem je predstavljena pesnikinja iz Crne Gore Dragana Mrkić. S njom je razgovarao Miloš Zubac, a najviše pažnje bilo je poklonjeno njenoj drugoj zbirci pesama Predugo te nema.




Potom je u Tribini mladih nastupila pobednica konkursa za posebne aktere festivala, odabrana na osnovu glasova publike. Hristina Parđovski iz Beograda izvela je svoje autorske pesme, koristeći akustičnu i električnu gitaru, najavila predstojeći singl Kazaljke, a napravila je i dva efektna omaža autorkama koje su joj veliki stvaralački uzori – Džoni Mičel i Kejt Buš. Zanimljivo je da je Hristina svoju pobedničku pesmu koja je bila na engleskom jeziku neposredno pred festival prepevala i izvela ju je na srpskom. S mnogo šarma nosila se s nelagodom zbog važnosti njenog nastupa i izuzetno budne pažnje novosadske publike, a svojim upečatljivim glasom uspela je da premosti jaz između nesigurnosti i samopouzdanja na sceni.



Irena Žilić iz Zagreba bila je naredna učesnica ovogodišnjeg festivala. Njen nastup je odisao iskustvom i sigurnošću – iako je mlada, iza nje su već ostali mnogi autorski koncerti i bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti na Poezici. Suvereno je vladala i gitarom i glasom. Izvela je set sa svoja dva albuma Travelling i Haze, uz poneku neobjavljenu pesmu i jedan omaž Šeron Van Eten. Irena je spremna da razgovara s publikom između numera, bez napora se kretala kroz listu pesama koje je odabrala za novosadski festival, a njen autorski izraz karakteriše odlično balansiran susret tamnih i svetlih tonova, kao i dubokointimnog i ekspresivnog u osećajnosti.


Festival se završio koncertom grupe Bitipatibi, u prepunoj Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada. Intrigantan sastav koji je već stekao vernu publiku opravdao je očekivanja i nagovestio nove kreativne putanje za budućnost. Uz podrazumevajuću boju glasa i prepoznatljiv manir pevanja Une Gašić, na Poezici je saksofon Dušana Petrovića svojim prisustvom jednako kao i odsustvom pružao dominantan ton, a naročitu vrednost ovom nastupu dao je Dragan Knežević, u privremenoj ulozi gitariste ovog benda, poznat kao čovek koji je godinama kreirao gitarski zvuk Obojenog programa i grupe Artan Lili.

Tako se završilo osmo izdanje Poezike, festivala na kojem su – da upotrebimo utisak Milana Gagića, velikog ljubitelja i poznavaoca svetskog i ovdašnjeg kantautorskog izraza – organizatori, publika i izvođači kao jedno, „gde svi dišu istim ritmom, a često i zadržavaju dah da bi upili svu lepotu koja stiže s bine.”

Pobednici konkursa Poezika 2018.

Najbolje kantautorke po glasovima žirija i publike regionalnog konkursa festivala Poezika su Billie Joan iz Splita i Hristina iz Beograda koje će se svojim koncertima predstaviti publici Novog Sada 8. i 9 juna.

Kantautorka Billie Joan, sa pesmom Barren Land je pobedila glasovima stručnog žirija

Kantautorka Hristina, sa pesmom Sunflowers je pobedila glasovima publike

Zahvaljujemo se svim talentovanim autorima koji su učestvovali na ovogodišnjem konkursu i čestitamo pobednicama.

Glasanje za učesnike konkursa Poezika 2018.

Na ovogodišnji konkurs za posebne aktere festivala Poezika se prijavilo više od 40 talentovanih kantautora i kantautorki.

U toku je glasanje za pobednike konkursa POEZIKA 2018.

Prijavljene autore i njihove pesme možete poslušati na stranici - magazin.poezika.com/konkurs2018

Glasanje traje do 20. maja, kada će biti saopšteni pobednici konkursa.

Konkurs za regionalne kantautore - POEZIKA 2018.  

Budite i vi deo regionalne muzičke autorske scene!

Prijavite se, učestvujte i pobedite na konkursu festivala Poezika, kojiće se održati u Kulturnom centru Novog Sada 8. i 9. juna 2018. I ove godine, festival nastavlja da predstavlja najbolje autore iz regiona i jača muzičku autorsku scenu. Publika Novog Sada je prethodnih godina mogla da vidi i čuje izuzetne autore i bendove kao što su Goribor, Damir Imamović, Ana Ćurčin, Grupa Ti, Kralj Čačka, Kris Ekman, Rebel Star, Sara Renar, Telemama, Nina Romić, LovelyQuinces, Olovni Ples i mnoge druge.

Dva najbolja kantautora odnosno kantautorke po izboru žirija i publike svojim nastupom otvoriće programske večeri. Na taj način će predstaviti svoju umetnost novosadskoj publici, a ujedno će imati priliku da se upoznaju s kantautorima, bendovima, i producentima iz regiona.

Više informacija o prijavljivanju potražite na stranici Konkurs. 

Čekamo vas!

Prva zimska noć festivala Poezika

U subotu, 13. januara, povodom obeležavanja Nove godine po julijanskom kalendaru na tridesetak lokacija u Novom Sadu, festival Poezika u saradnji s Fondacijom Novi Sad 2021, u Kulturnom centru Novog Sada upriličio je posebnu festivalsku noć u kojoj su se publici predstavile dve izuzetne kantautorke – Sara Renar iz Hrvatske i Ana Ćurčin iz Srbije.
U najavi koncerta, u prepunoj sali Tribine mladih, Miloš Zubac istakao je da je ovo prva zimska noć Poezike, „festivala koji je mnogo više kultura nego što je zabava, što ne znači da nije zabavan”, festivala koji je duboko personalizovan, s jasnim identitetom, s licem koje se menja samo toliko koliko se njegovi akteri menjaju, ali svako lice u najlepšem predstavlja festival koji je postao poznat po antologijskim koncertima i često sudbinskim značajem za pojedine autore. Tako je bilo sa Sarom Renar, koja je nakon nastupa na drugom festivalu Poezika osvojila niz važnih nagrada, snimila tri albuma i izrasla u jednu od najzapaženijih i najuspešnijih kantautorki u regionu. I ona i Ana Ćurčin deo su tradicije ovog festivala, obe su ovde već nastupale i obe su mu se sada vratile.


Sara je nastupila prva i u pratnji klavijaturiste, koristeći gitaru i igrajući se efektima u svojstvu ritma i repeticije glasovnih i gitarskih motiva, izvela zlatni presek svojih pesama s tri objavljena albuma, najavivši i četvrti – Gdje povlačiš crtu, otvorivši koncert posvetom grupi Šarlo Akrobata i jedinstvenim izvođenjem novotalasnog klasika Ona se budi, a zatvorivši ga svojom emotivno ogoljenom Tišinom.Sara je izrazito ekspresivan izvođač na sceni, nežna i snažna istovremeno, vešt akrobata između stilske stišanosti i grmljavine. Voli da eksperimentiše i pokazala je mnogobrojnoj novosadskoj publici zašto je pojedini ljubitelji njene muzike umesno porede s velikom Lori Anderson.


Ana Ćurčin, takođe dobro poznato lice ljubiteljima Poezike, predstavila se ovog puta u svedenijempratećem sastavu, u pratnji basiste i bubnjara. Koncert je otvorila pesmom Princess i tako dala prepoznatljiv ton celom nastupu. Izvela je kombinovan set pesama s njenog izvrsnog prvenca Sketches of Belonging, kao i s predstojećeg albuma čiji naziv je BeneathmyLungs. Anin baršunast, topao, sugestivan glas bio je publici više nego dobrodošao u jednoj izrazito hladnoj, prazničnoj novosadskoj noći. Bilo je očigledno da se između nje i ove publike, poznate po profilisanom ukusu i visokim kriterijumima, razvila iskrena uzajamna naklonosti i vernost.

Kreativni tim Poezike izrazio je zahvalnost Fondaciji Novi Sad 2021, Gradu Novom Sadu, Kulturnom centru Novog Sada, kao i publici bez koje ovakav festival ne bi mogao da opstane šest godina. Partnerska saradnja festivala Poezika s Fondacijom Novi Sad 2021 jedan je od pokazatelja da je Novi Sad odista zavredio titulu Evropske prestonice kulture.

Festival POEZIKA 2017 - retrospektiva

Ovogodišnju, petu Poeziku svojim nastupom otvorio je Egret.

Egret je ime koje je za svoj umetnički lik odabrao Petar Pupić, kantautor iz Pančeva. Pod tim je pseudonimom s pesmom Knot pobedio na konkursu za posebne aktere festivala, glasovima žirija. Nenametljivo, tiho, popeo se na scenu i seo za klavir. Između autorskih pesama koje je izvodio na engleskom jeziku sa izvrsnim izgovorom i interpretacijom koja ostavlja bez daha, Egret je pravio kratke narativne uvode, svaku je pesmu posebno predstavio, o svakoj rekao koju reč – šta ga je nadahnulo da je napiše, o čemu govori, kome je upućena. A same njegove pesme – oduševile su publiku u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada. Egretovo je držanje na sceni dirljivo skromno, a talenat koji ima upravo je raskošan. Svi koji su ga te noći čuli i doživeli, zapamtiće da su prisustvovali nečemu unikatnom i da su se sreli s retko darovitim autorom i pevačem koji toliko dobro artikuliše svoja osećanja na nematernjem jeziku.

Nakon njega, nastupile su tri izuzetne ličnosti novosadske muzičke scene – Miloš Zubac, Nemanja Nešić i Milan Korać, s prijateljima. Pratili su ih Svetozar Nešić, Nenad Patković i Đorđe Bubnjević. Podsetili su nas na najkvalitetniju poeziju koja je stvarana na prostorima bivše Jugoslavije, a zanimljivim anegdotama dodatno zagolicali maštu publike, tako da se svako mogao bar na trenutak osećati kao da sedi i pije kafu sa Dobrišom Cesarićem, Milošem Crnjanskim, Jovanom Dučićem ili nekim od drugih velikana koji su obeležili jugoslovensku književnost. Svaku pesmu pratili su instrumenti karakteristični za takvu poeziju i takav ambijent: klavir, akustične gitare i perkusije, tako da je u određenim momentima bilo teško odrediti da li nam se više dopada tekst koji trenutno čujemo ili muzika koju osetimo. Pevali su i svoje stihove, međusobno komunicirali, smejali se na sceni i ostavljali utisak džentlmena iz zlatnog doba muzike i poezije, koji uživaju zajedno na sceni i koji iako se obraćaju publici – zapravo sviraju jedni drugima ovaj koncert. Suština Poezike je objašnjena u njihovom dvočasovnom nastupu, a publika se odlučno izjasnila da će sa zadovoljstvom posetiti i drugi dan festivala.

Taj dan počeo je radionicom Krisa Ekmana, frontmena sastava The Walkabouts iz Sijetla, koji  već 14 godina živi u Sloveniji, pa se tako otvorila mogućnost da se aktivnije uključi u festival Poezika, te da se dve godine nakon održanog koncerta ponovo pojavi kod nas, ali ovog puta u ulozi predavača, muzičkog mentora, i tako svoja iskustva iz sveta muzičke industrije prenese na sve zainteresovane. Radionica je održana u Američkom kutku. Prirodni ambijent u Novom Sadu za čoveka koji je svoje prve muzičke korake načinio na tlu divljeg zapada. I zaista je bilo tako, kao na filmu. Ekman je, između ostalog, rekao da je nekada bilo malo bendova, a više se zarađivalo od prodaje, dok je danas situacija potpuno suprotna jer nikada nije bilo objavljivano više albuma, a nikad se nije manje zarađivalo od muzike, pa je zato danas najteže vreme za rad u muzičkoj industriji do sada.

 

Posle Ekmanove radionice, u Velikoj sali KCNS emitovan je dokumentarni film Florijan, reditelja Darija Bukovskog. Izuzetna priča o tri umetnika koji u današnjem vremenu, nenaklonjenom umetnosti, pokušavaju da ostanu verni sebi i da istraju kao slobodne umetničke ličnosti. Jedan od tri junaka jeste Denis Katanec, hrvatski kantautor koji je u više navrata nastupao u Beogradu i Novom Sadu.

 

Čuvena Tribina mladih KCNS, prostor na kojem su se šezdesetih godina dvadesetog veka u Novom Sadu razvijale i definisale čitave poetike i umetnički pokreti, bila je idealno mesto da se u subotu čuje utrostručena pesnička reč. Gosti Poezike bili su Mostarac Marko Tomaš, Ognjenka Lakićević iz Beograda, te Nenad Marić, u umetničkom životu poznatiji kao Kralj Čačka. Tri posve različite a opet harmonizovane ljudske i pesničke prirode, a pre svega – videlo se to – troje bliskih prijatelja, Marko, Ognjenka i Nenad izveli su zajednički poetsko-muzički performans, bez utvrđenog scenarija, oslanjajući se na njihov osećaj trenutka i na izuzetne reakcije mnogobrojne publike. Markantna boemska pojava Marka Tomaša bila je idealan kontrast nežnosti Lakićevićeve, dok je Kralj Čačka iz drugog plana, za klavirom ili s gitarom, tonirao ovo višebojno lirsko predvečerje. Tomaš je najveću pažnju poklonio stihovima iz njegove Regate papirnih brodova, Ognjenka je čitala pesme iz zbirke Ljubavna pisma Guglu, a Kralj Čačka predstavio je knjigu Na margini. S njihovim nastupom, Poezika je bila i ostala bliže svojoj pesničkoj suštini nego ikada do sad.

Marko Babović nastupio je u Velikoj sali KCNS, kao pobednik konkursa za posebne aktere festivala, i to glasovima publike. Kako je u kratkoj najavi rekao Miloš Zubac, pobednici ovog konkursa najveća su festivalska vrednost, istinski kapital Poezike. Marko Babović došao je iz Loznice, a pobedio je pesmom Margina. Iako su njegov glas i stil primereni pop-rok bendu, on se ovde uspešno prilagodio klasičnom kantautorskom miljeu i nastupio je uz akustičnu gitaru i usnu harmoniku. Videlo se da već ima vernu publiku i da mu je prijatno na sceni. Pevao je na srpskom i engleskom jeziku, uz spontane najave između pesama. Ostavio je odličan utisak.

Završnicu ovogodišnje Poezike obeležio je izuzetan koncert harizmatičnog sastava Stray Dogg. Dušan Stray i njegov bend su priredili posetiocima pravi zvučno-vizualni spektakl, uz fenomenalnu nesebičnu energiju koju su delili sa bine. U prepunoj velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada odjekivale su poznate pesme ovog sastava s prethodna tri već izdata albuma, ali u novim, svežim i dopunjenim aranžmanima, kao i nove kompozicije koje će se tek naći na predstojećem albumu. Vidno raspoloženje se širilo od bine ka publici i nazad, a koncert je završen ovacijama i gromoglasnim aplauzom.

 

Dogodila se još jedna Poezika, mali festival velikih čuda, a posetioci i izvođači su se razišli svojim putevima, bogatiji za još jedno dragoceno iskustvo koje će dugo pamtiti.