U vreme interpretatora klasičnog bosanskog sevdaha, u jednom trenutku, ovaj poetsko-muzički i sociološki fenomen bio je i muzika mladih ljudi, u savremenom smislu – pop fenomen, jednako kao što je američki bluz od sirotinjske popevke s pamučnih polja i autentične forme crnačke zabave i oduška, prešao put do znaka raspoznavanja urbane, dobrostojeće engleske mladeži. Posvećen u oba ova žanra, Damir Imamović odabrao je da sevdah predstavi i približi postjugoslovenskoj omladini novog veka, koliko i internacionalnom svetu koji je uveliko znao za kubansku muziku, fado i bluz, ali nedovoljno za sevdah. Damir je to učinio s neizmernom pasijom i dubokim razumevanjem svog zavičajnog identiteta, s poštovanjem prema pretečama, sa znanjem i veštinom, kao uzbudljiv interpretator, reformator, filozof i estetičar. Donekle tradicionalist, a odnekle buntovnik. Malo baštinik, a malo inovator i avanturista. Pogleda li se rodoslov Damira Imamovića, s nešto dobrodošle romantičarske i mitotvorne optike, nije teško u ovom mladom čoveku prepoznati kraljevića sevdaha. Onoga koji je kadar da nasleđeno kraljevstvo čuva i štiti, ali je spreman i da se hrabro odmeće u neistražene zemlje…

Damir Imamović rodio se u Sarajevu, 1978. godine, u porodici u kojoj se s bosanskom sevdalinkom svakodnevno živelo. Za muziku, savremenu i zavičajnu, Damir se zanimao odmalena, ali joj se u celosti posvetio po završetku studija filozofije. Sevdahu se predao kada je sa Farah Tahirbegović priredio monografiju pesama svog dede Zaima Imamovića, jednog od najznamenitijih pevača sevdalinki u istoriji ove muzičke vrste. Farah, poznavateljka bosanske folklorne baštine i neumorna književna urednica koju su opravdano smatrali „dobrim duhom Sarajeva”, pokrenula je s Damirom i projekat Sevdah Ripablik, ne bi li se ovaj kulturološki fenomen, kao autohtoni poetsko-muzički izraz tradicionalne Bosne, obnovio i utvrdio u pamćenju mlađih generacija.

 

Ovladavši kompleksnim zanatskim delom sevdaha, kao pevač, gitarista, aranžer i kompozitor, a ostajući ljubopitivo otvoren i zainteresovan za neprestana unapređivanja i istraživanja žanra, Damir je počeo da nastupa na koncertima, isprva u Bosni i Hercegovini, potom u zemljama nekadašnje Jugoslavije, a zatim širom Evrope i dalje, stigavši tako sve do Japana i američkih gradova Vašingtona i Čikaga.

U nepunih sedam godina, on se već našao u situaciji da potpiše značajnu diskografiju, bilo kao samostalni izvođač, bilo s „Damir Imamović Triom” ili „Sevdah Takht-om Damira Imamovića”. Album „Abrašević Live”, zabeležen uživo na koncertima u Mostaru, postao je jedno od statusnih izdanja novog sevdaha na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Uporedo sa scenskim nastupima, Imamović je osmislio interaktivni projekat „SevdahLab”, kao putujuću laboratoriju sevdaha u kojoj se u neposrednom razgovoru s publikom, pripovedno i na primerima, izlaže istorija i estetika ove tradicionalne umetnosti i preispituju i demistifikuju pojedina kolektivna ubeđenja u vezi s bosanskim sevdalinkama.

Damir Imamović utemeljio je lični izraz savremenog sevdaha na strastvenom istraživanju tradicionalne bosanskohercegovačke muzike. U nebrojenim susretima s majstorima, instrumentalistima, pevačima i autorima ove jedinstvene umetničke forme, Imamović je bio spreman da im šegrtuje, da ih znatiželjno propituje, da proširuje postojeće i otvara nepoznate horizonte, ogoljuje predrasude i stereotipe, da neprestano obogaćuje lični repertoar i svojim interpretacijama i intervencijama formira poseban stil savremene sevdalinke. Poput bluza koji je uvek bio neuporedivo zamašniji od same njegove forme, Imamovićev personalizovani sevdah podrazumevao je istorijski kontekst, narodnu osećajnost, predanje i iskustvo, šifru kolektivnog i ličnog identiteta, filozofiju, sudbinu, celu jednu kulturu u stalnom nestajanju i obnavljanju, svakodnevni način življenja i svakodnevni način umiranja. Damir je ovom čudu sevdaha prišao kao složenoj zagonetki staroj četiri stotine godina, koju neprestano valja odgonetati.
Na osnovu muzikoloških istraživanja Damira Imamovića, sarajevska rediteljka Marina Andree snimila je višestruko nagrađivan dokumentarni film „Sevdah”, kao dirljivu posvetu rano preminuloj Farah Tahirbegović, ujedno i sineastičko svedočanstvo prvog reda o bogatom i nepokornom stvaralačkom duhu naroda Bosne i Hercegovine.

Sevdah on nikada nije svodio na puku melanholiju, na takozvanu crnu žuč, na ljubavnu čeznutljivost i tugovanje. Predrasude koje su bile uvrežene za bluz kulturu, umnogome su se podudarale sa onima koje su semantičko preobilje sevdaha siromašile do jednog jedinog značenja. Damir Imamović je s prosvetiteljskom, ali i revolucionarnom ulogom, došao da nas podseti na bogatstvo valera ovog autentičnog folklornog izraza Bosne – na igrivost, šalu i pošalicu, metaforičnost i aluzivnost, na neku drugu osećajnost mimo žalopojki, na pobunu i na otpor. Pritom je sevdahu udario lični pečat i odbio da pristane na komformizam, konačnost i završenost svoje istraživačke avanture.

SELEKTIVNA DISKOGRAFIJA
Damir Imamović Trio: Svira standarde (Buybook), 2006.
Damir Imamović Trio: Abrašević Live (Samizdat), 2008.
Damir Imamović: Damir Imamović (Gramofon), 2010.
Damir Imamović: Svrzina kuća (ITM), 2011.
Imamović: Sevdah Takht (ITM), 2012.

SLUŽBENA STRANICA
http://www.damirimamovic.com/