ANA ĆURČIN (Srbija)

Među predstavnicima srpske amerikane, Ana Ćurčin ima jedno privilegovano mesto – uz malo imaginacije, ona nam se može učiniti poput darovite, nadahnute i ponešto usamljene princeze celog tog produktivnog muzičkog pravca. Melanholija i seta, neprilagođenost i ranjivost, boje njen muzički izraz jednako koliko i topli, prepoznatljivi glas. S druge strane, njenim pesmama, a ni njenoj ličnosti ne manjka snage bez koje jedna mirna i tiha devojka s gitarom ne bi mogla da se nametne kao istinska zvezda celog novog žanra u srpskoj i regionalnoj muzici.

Grupa TI (Makedonija)

TI je minimalistički elektro-pop tandem koji je stilski koncept zasnovao na staroj devizi „manje je više”, koristeći samo par bazičnih instrumenata, ali s potencijalom za obilje ekspresivnosti. Njihov muzički izraz je atmosferičan, zavodljiv, satkan od pravih malih snohvatica, a tekstovi jednostavni, prijemčivi i svesno prilagođeni adolescentskim interesovanjima, osećanjima, egzistencijalnim problemima i zanosima. To neće reći da njihove pesme imaju obavezno definisanu ciljnu grupu, već da iste te pesme mogu pronaći zainteresovanog slušaoca u svakome ko je u sebi sačuvao makar delić svog odrastanja i ko je još spreman da se dobrovoljno preda maštarenju, fantazijama i snatrenju. Za takva raspoloženja, TI umeju da naprave savršen soundtrack.

LOVELY QUINCES (Hrvatska)

Dunja Ercegović, ljubiteljima savremene folk-rok muzike poznata kao Lovely Quinces, sa svojim ekspresivnim pevanjem i sviranjem gitare, s bazičnim rokenrol stavom i „never say die“ scenskim pristupom, s kompresovanom vulkanskom snagom u ljupkom devojačkom liku – zatresla je regionalnu muzičku scenu koliko svojom neusiljenom, harizmatičnom pojavom toliko i svojim odličnim pesmama. Iako bi je mnogi spontano smestili u žanr amerikane, Dunjina izvođačka energija, ako ne sam autorski izraz, na momente više komunicira s pankom i grančom, nego sa stilskim derivatima američke folk muzike. Otuda je njen stvaralački identitet zanimljiv – formalno je oblikovan na jedan način, a suština nam se otkriva u sasvim drugačijem vidu.

KRALJ ČAČKA (Srbija)

Njegove su pesme autentičan amalgam različitih žanrova, globalnog i lokalnog, kosmpolitskog i mesnog duha, uspešna formula urbanih i folklornih stilova i obrazaca, iza koje stoji jedan naizgled nonšalantni muzički alhemičar, a u biti – veoma zainteresovan i dubokoemotivan čovek. Kralj Čačka je ličnost kakva je nedostajala srpskoj muzici – neko ko će biti jednako pristupačan i razumljiv poklonicima dobre narodne i starogradske pesme, koliko i privrženicima džeza, bluza i rokenrola. Takvu sintezu svakako može da ostvari samo onaj ko sebe smatra kraljem – ma kako u tom imenovanju bilo samoironije, naročito jasne onima koji poznaju značenje toponima Čačak.

DIVANHANA (Bosna i Hercegovina)

Značenje imena Divanhana upućuje na jedno posebno mesto za ugodan razgovor. Otuda, muzika ovog atraktivnog, produktivnog bosanskohercegovačkog sastava i jeste svojevrsna komunikacija između različitih a srodnih kulturnih uticaja tradicionalnog Balkana. Članovi Divanhane, posvećeni u izvođenje tradicionalne pesme koliko i u etnomuzikološko istraživanje, u svom radu simbolički se razgovaraju s muzičkim nasleđem balkanskih zemalja, osluškuju ga, interpretiraju i prenose drugima, ali ga istovremeno i menjaju ličnim kreativnim intervencijama. Naročito poklonjeni duhu sevdalinke, ovi mladi ljudi napravili su vredan most između starog i novog vremena, onoga što je nekada bilo i onoga što je upravo sada, ne izdajući izvornost, ali nadasve poštujući savremenost.

DIJANA STENA (Srbija)

Dijana je mlada novosadska kantautorka koja se nakon adolescentskog stilskog istraživanja opredelila za italijanski jezik i format urbane pop-kancone. U vremenu u kojem mladi autori sve više biraju engleski jezik za svoj autorski izraz, ova devojka s bas gitarom i romantičarskom rokenrol pojavom, donela je dobrodošlo osveženje novoj srpskoj muzičkoj sceni.